" Само су две трајне ствари које можемо дати својој деци: једна ствар су корени, а друга крила"
Х.Картер
Чини ми се да је ово једна од мисли које осликавају моје лично мишљење и разумевање појма васпитања и образовања. Љубав, знање и породица наши су корени, а креативност и слобода у размишљању и маштању наша су крила.
Верујем да је лакше схватити своје могућности и развијати их онда када са сигурношћу можемо пронаћи и сопствене корене, било да се они налазе у знању, таленту, породици или подршци коју поседујемо. Верујем у дивну посебност сваког свог ученика и трудим се да их тако и упознам, и ако могу, помогнем у њиховом одрастању и трагању за самим собом.
Време у коме живимо захтева од нас да пратимо многе трендове и да нађемо начина да у њима уживамо. А какви бисмо учитељи били када и сопственим примером не бисмо показали лепоте учења!
Сваки животни процес, па самим тим и образовање и васпитање, има своје успоне и падове. И они имају своју сврху – ту су да на њима учимо.
Учини ме срећном кад видим неке одрасле, зреле младе људе у чијем сам формирању учествовала. Вероватно је то разлог што ћу искористити поруку која ми је остављена од неких , сада већ одраслих, драгих ђака да уоквирим ово своје размишљање:
„ Ви сте један снажан субјекат који је начинио предикат од наших живота, и инфинитивна основа чула суперлативно нам налаже да ћемо захваљујући Вама имати добар футур. Увек ћете бити са нама.“
Х.Картер
Чини ми се да је ово једна од мисли које осликавају моје лично мишљење и разумевање појма васпитања и образовања. Љубав, знање и породица наши су корени, а креативност и слобода у размишљању и маштању наша су крила.
Верујем да је лакше схватити своје могућности и развијати их онда када са сигурношћу можемо пронаћи и сопствене корене, било да се они налазе у знању, таленту, породици или подршци коју поседујемо. Верујем у дивну посебност сваког свог ученика и трудим се да их тако и упознам, и ако могу, помогнем у њиховом одрастању и трагању за самим собом.
Време у коме живимо захтева од нас да пратимо многе трендове и да нађемо начина да у њима уживамо. А какви бисмо учитељи били када и сопственим примером не бисмо показали лепоте учења!
Сваки животни процес, па самим тим и образовање и васпитање, има своје успоне и падове. И они имају своју сврху – ту су да на њима учимо.
Учини ме срећном кад видим неке одрасле, зреле младе људе у чијем сам формирању учествовала. Вероватно је то разлог што ћу искористити поруку која ми је остављена од неких , сада већ одраслих, драгих ђака да уоквирим ово своје размишљање:
„ Ви сте један снажан субјекат који је начинио предикат од наших живота, и инфинитивна основа чула суперлативно нам налаже да ћемо захваљујући Вама имати добар футур. Увек ћете бити са нама.“